Једини скривени

О Боже зар ми је мало што ме слушаш,
зар заједно с Тобом пјевам материју?

Тајно рјечи страшна - када се отвориш,
с` Тобом и нестворено опловим!

И зар смијем у срца да улазим,
лозо винова класом испреплетена.

А мене вуку космоси - свакакви,
по Љубави процвали, ради тебе створени!

На бића и на човјека не смјем
ни да погледам,
уплашим се постаћу бог!

Ти ме мирно гледаш из сваке ствари, из сваког
човјека на улици,
и ја те често осудим, једини скривени.

1998. год Србско Сарајево

опет ме машта
вара и краде
у ропство одводи сан
ништавило вуче
моје постојање
а нисам стигао
да ти се дам

Тајно вечером тишина те среће

док цвјеташ распето празно

пре образа рођеног уз нас

за васкрсло Сарајево твоје

Душа Напрсла
Тајне пакла приватнога
По небу разлива
Кад се суза пролије
То-ли је

Сјети се како се воли
Да и кад  боли не боли
У муку који се моли

На зиду трагови мјесеца
Тишина тајне пресејца
Даљине ми у гостима
Самоћа у костима

Рушим снове
Да озидам стварност
Материју стављам у приправност
Душу састављам
Добро дошо у реалност

У врјеме
Нашег
Опоравка
Плјунули смо
На шарене Лаже
Или бацили их
У контејнере
Који
Нас
Нахранише
Хљебом
Отишао си
Да спасеш
Жену и дјецу
А мене је
Концерт
Болио
У елитном
Грмљу

О молитвама и одговорима

Умјесто Јутрења
Пјесме о лудацима
О чудним путовањима
Неповратним свитањима
Из тјескобе погледима
Ка љепотама
И опет

Умјесто одласка
Осим обиласка
Успомена
Посље помена
Промјена имена
Почетак губљења

Куће су моје
Снови
Из којих ме везаног
износе на улицу
свакодневнице у
бригама заспале
а сада

мисли ме одводе
и нестајем
а хтио сам још
понешто, о улици
шумама стазама
бјеговима
истини
о тајном имању
о три врсте лудих
о причама
о томе да сунце сја
за тебе
и још понешто
што су ми други рекли за тебе
рекао би ти како ради
и како тајно вјесник
поучава како води
пажњу да уочава
и рекао би ти све
о грешкама
неби ли се...

Једна рука
Невидљива
Што ме дарива
Што ме
Створила
Што
Ме благосиља

Увјек ме водила
Тјешила
Рука
Што ме
Из пакла
Извукла

На пространо мјесто ставила
Рука што ме
Заљева
Пресвета

та је
рука сва
изгризена
од мојих
пијаних уједа
испљувна
презрена
на крст закована
никад пољубљена

што ме тјешула
створила
за вјечност родила
рука што ме благосиља
јер ме
заволила

Мене ови вјетрови знају
Милују ме зиме
Лјета тамо
И ђед земљу љуби
Сви почеци
враћају му крају

Као биљка путујућа
Непробуђен дан
Плови свемир око неба
Бол ми посто дио тјела

Невино јутро кад
Понесе сунца
Сјети ћу
Пресахле сузе
Радости сктивене
У сваки твар

Прогутаћу страхове као љек
И зар се небо земљу
Пуцањ у мир
Вјерујем само кад ме лажете
Кад истину
Није потребно
Сама се опија

И одмах нико долази
Тебе доноси
Пита шта ми је
И чекам ли
Све ми је
И нечекам
Дочекао сам те

Ово није прича
Ово су шутње
Бог није тамо негдје
И нема ништа изнад нас
Сав пакао у мени је
А све што изађе спас

Рекла је не
А све је рекло да
Очито кад схватиш
Купи снове подеране
И за чуда назови ме

Љубави тросунчана
Свјетлост твоја нестворена
Наш је живот и сјај у очима
Јави лице своје праху
Земаљском у којем живимо
Кроз предивно чудо састварања
Љепотом која све објашњава

Док чекаш своје дане
И сањаш пламен душе своје
Дунућу вјетар у једро твоје
Да очистиш срце своје

Ти знаш да суза душу чисти
И дочекаћеш јутра мира
Па схавти ко си гдје си и шта си
И пођи путем просвјетљења

И када срце чисто ти буде
И схватш чуда оба свјета
Не дај се не дај, недај се недај
Јер то је тек почетак лета

Поздрави даљине
украденог града
мога бјега
ока пада

поздрави даљине
мепознатог града
неког пута
сјете нада

поздрави даљине
тајног села
уточиште чека
и љубави нове

поздрваи даљине
свјетла врзине
наше низине
и далеке висине

поздрави даљине
звона свјет зидају
мирис светиње
у себи убијам издају

У географији душе
Тражим увалу тишине
Призори се руше
Лутам око потока
Суза молитве
Да милујем
И грлим бесктаје

Често навратим
У предјеле тмуше
Дођу мисли
Невољни гости
И мир живот
Ми руше

О свему томе
И незнам ништа
Можда сам у тој
Башти тек пупољак

Да побјегнем
од лудила
да угодим
свјету
почео сам
битку

Живот прољеће
Као на длану
Мало воде
Видио сам
Сваку велику
Грешку
И вапај
И кајање
И жал
Јер мого
Сам много
Много боље

Плачу ноћи
Србија гори
Миран рат почиње
Не мрзи нсрбија
Ни душмане
Ево Господ
За њу војоје

Мученица стара
Ко је зна никад
Је не оставља

Остани иста
Пред Богом чиста
Суза ти ноћас
Горе блиста

Рат је мени

Када кренеш на врата смрти
Осврнеш се ни погледаш
У трену причу љепота
Почиње игра живота
Да ме видиш једина
Акција, одакле полива
Смјењују се страх и истина
То су наше душе чишћења
Ако се и вратим
И огањ прођем
Ко ћу бити

Трисвети боже
У свјетлости нествореној
Да тражи се лице твоје
Да сија име твоје
Нека је молитва огњена
У мислима срцима тјелима
Вас питај нас Речју
Свани душе како
Нинаког сјене не бацамо
И уклони таму крајњу

Док чекаш своје дане
И сањаш пламен душе своје
Дунућу вјетар у једро твоје
Да очистиш срце своје

Ти знаш да суза душу чисти
И дочекаћеш јутра мира
Па схавти ко си гдје си и шта си
И пођи путем просвјетљења

И када срце чисто ти буде
И схватш чуда оба свјета
Недај се недај, недај се недај
Јер то је тек почетак лета

Стефану

Са срећом си дошо на свјет
Ал“ немој за њом ићи
Само стани, чекај и она ће те стићи

Данас ти све знаш
Срцем разумјеш све нас
Љубав кроз пажњу дајеш
Док у чуду пребиваш

Кад прођу године дуге
Из очију кад ти узму сјаја

Моли се искрено дуго живо
И бићеш опет дјете знај

Задња пјесма

Сједиш и чекаш да ти се срећча насмије
Док снови полако у понор тону
Навидиш да око тебе гмажу змије
Твоје очи на зиду траже икону

Помало те хвата страх и паника
Увиђаш да ставри бјеже контроли
Мрак на очи пада у ушима вриска
Кажеш себи стани Богу се помоли

Само бог је задња веза
Несигуранн је сваки твој корак
Ноктима гребеш по шипкама кавеза
Полако пада све у црни мрак

Схваташ да улазиш у смртно стање
Утроба ти је већ сасвим трула
Сваким уздисајем ваздуха је мање
Вода ти је дошла до самог грла

Молиш Бога да свему дође крај
Пред тобом се отварају нека врата
Пробија се неки чудан сјај
Ето оде човјек на пут без повратка

Ђурић Голуб

Ја сам твоју
Пјесми
Секо
Изјецао небу

Код неких
Чемпреса
Секо
Доле
У даљини

У њивама
Боећи се
Са грјесима
Мокта лица

Упрта пут
Облака
Твоју сам
Пјесму оставио
Горе

Али је нисам
Могао записати
И не могу је се сјетити
Знам само
Да те чека
Пјесама твоја

Коју стварно незнам
Мада сам је изјецао
Доле, код неких чемпреса
У даљини

... наћи пут
Изгубљеног
дјечијег корка
Обновљеног
Летећим уздисајима
У бјекству од очаја
Полетом дјетета